Археолошка истраживања рудничко-таковског краја

Почеци археологије у Србији везују се за планину Рудник, када је 1865. године Јанко Шафарик предузео прва позната ископавања у Србији, на месту на коме су се налазили остаци храма посвећеног Мајци земљи. Тада је истражио остатке античког храма који је страдао у пожару и пронашао плочу коју је Народни музеј у Београду 2009. године поверио на чување милановачком музеју.

Следећа ископавања предузео је 1930. године милановачки фотограф Благоје Ђорђевић на остацима цркве и још два објекта у Јазинама у Мајдану, јер је у народу постојало предање да је овде сахрањен деспот Ђурђе Бранковић. Том приликом су уништени и сви подаци који би могли указати на време њеног настанка.

Током осамдесетих година ХХ века реализована су два пројекта од стране Археолошког института у Београду, у сарадњи са Народним музејом у Чачку, Заводом за заштиту споменика културе у Краљеву и Филозофским факултетом у Београду.

У оквиру пројекта „Археолошка истраживања старог рударства на Руднику у праисторији, антици и средњем веку“ истражени су објекти средњовековног рударства и металургије на локалитетима Трновите лазине, Сенаковића ливаде, Пумпна станица и Ушће Јаворића и праисторијски рудник на локалитету Прљуша-Мали Штурац. Поред истраживања ограниченог обима на овим локалитетима, картирано је на десетине локалитета са старим рударским активностима. У оквиру овог пројекта сондирани су утврђење Острвица са црквом у њеном подграђу, турско утврђење Градови, џамија Миса и насеље на падини око Градова и Мисе. Завод за заштиту споменика културе у Крагујевцу на подручју села Мајдан је обавио истраживања градине Ђуревци и остатака цркава у Красојевцима, Јазинама и две цркве у Јанковићима.

Пројектом „Истраживање средњовековних градова на територији општина Чачак, Лучани и Горњи Милановац“ покренута су сондажна ископавања на локалитету Јеринин град у Горњој Црнући и градини на брду Треска, у атару села Јабланица. У циљу конзервације и презентације остатака цркве која се налази у центру туристичког насеља Рудник обављена су заштитна ископавања на локалитету Црквине.

Истраживањима 1980-их година историјски подаци о прошлости Рудника су у значајној мери допуњени, али је археолошка слика овог краја и даље у великој мери остала непозната. Од 2004. године интезивира се рад на теренском истраживању територије Горњег Милановца, како рекогносцирањем, тако и реализовањем првих сондирања већег обима, нарочито на Руднику. Поред милановачког Музеја, на археолошком истраживању територије Горњег Милановца укључене су и институције као што су Филозофски факултет и Археолошки институт из Београда, Завод за заштиту споменика културе из Краљева, Народни музеј из Чачка и Народни музеј из Панчева. Материјал са спроведених истраживања чува се у Музеју рудничко-таковског краја и битно је допринео попуњавању збирке, посебно у домену средњег века.


Претходна 1/2 Следећа »

Иди на врх